Комесаријат за староседеоце

Поред напора уложених у збрињавање расељених и избеглих, социјална слика Младеновца је таква да је можда време за оснивање комесаријата за староседеоце – сматра др Добрица Недељковић, помоћник председника општине. У недавном гостовању на ТВ Младеновац, др Добрица Недељковић помоћник председника општине задужен за социјална питања, каже да је расељавање колективног центра "Напред" при крају, те да је свим породицама које су боравиле у бившим радничким баракама обезбеђен адекватан смештај.

– Центар треба да буде расељен до краја године, али не бих да лицитирам са прецизним датумом јер многе ствари не зависе од нас. Морам да кажем да то никада није била наша журба или потреба да би тај простор искористили за неку другу намену, већ жеља да тим породицама обезбедимо нормалан смештај. До пре пар месеци ту је било 19 породица и свима је требало наћи адекватан смештај. Успели смо да то учинимо преко прављења четири монтажне куће у Баташеву, једне у Раљи и две преко пута Ветеринарске станице. Још један од начина је откуп сеоских домаћинстава и додељивања грађевинског матријала. Три породице су расељене у колективни центар у Ужицу и остала је још једна породица која ће, по њиховим речима, изаћи када се последњи корисник одсели – рекао је Недељковић.

Од почетка ратних сукоба, преко 5.300 интерно расељених лица је збринуто као и око 500 избеглица. Међутим, као општина која је сразмерно својој величини, од почетка деведесетих примила можда и највише избеглих и расељених лица у Србији , социјална политика нужно мора да се води на два фронта.

– До сада смо причали о избеглим и интерно расељеним лицима али постоје велики проблеми код нашег локалног становништва које ја зовем староседеоцима или овдашњим. Некада у шали кажем да је можда дошло време да се направи и неки комесаријат за староседеоце . Да ли је то само шала или збиља, стварно не знам.

Не бих да будем груб па да кажем да има много сиротиње и беде али то стварно није далеко од истине. Ми само у 2009. години имамо преко 4.700 лица који су корисници услуга Центра за социјални рад и тај број стално расте. Код деце проценат оних који траже помоћ из године у годину се повећава, а то су различите потребе, деце без родитељског старања, из социјално угрожених породице итд. Такође, много је људи који су остали без посла. После периода примања надокнаде са бироа они прелазе у ту социјалну категорију и морају да примају материјална обезбеђења. Ми смо одлуком Општинског већа одобрили средства за куповину шпорета једном броју корисника Центра за социјални рад, а када вам кажем да је највећи број захтева стигао од породица којима је искључена струја то постаје врло алармантно – каже Недељковић који је похвалио сарадњу Градске општине Младеновац и Центра за социјални рад.

Недељковић је у разговору истакао да су становници картонског насеља испод "Газеле" који су пресељени у Младeновац задовољни смештајем и да је по свој прилици то један од примера успешне имплементације у нашу средину.

Међутим, један од пројеката који ће морати да сачека неко боље време је изградња Сигурне куће . Недељковић објашњава зашто.

– Главни разлог за размишљање о Сигурној кући је пораст насиља у породици. Наравно, сада постоји дилема да ли се ради о стварном порасту или појединачни трагични случајеви мотивишу људе да подносе више пријава. Без обзира шта је разлог, напослетку није ни битан, углавном дошло се до идеје да се направи Сигурна кућа.

Пројекат постоји, обезбеђен је простор али тренутно нема могућности да се цео посао исфинансира. Моје лично мишљење је како даље финасирати ту кућу. Најмањи је проблем направити објекат, али морате тим женама и деци обезбедити егзистенцију, некога ко ће да их физички и правно заштити. Заначи да код нас не постоји закон који то регулише. Постојеће сигурне куће у Србији се базирају на донацијамама, а мој лични став је да док се не обезбеди даље и сигурно финасирање куће треба ипак мало причекати са изградњом – објаснио је Недељковић.