Радници и механизација грађевинског предузећа "Напред" почели су рушење првих барака поред комуналног предузећа које се тренутно користе као колективни центар за интерно расељена и избегла лица. Према речима Бранислава Јовановића , председника Градске општине Младеновац, општина је после много година и разних препрека успела да трајно реши проблем преосталих избегличких породица које годинама овде живе у нехуманим условима.

− Свака од преосталих породица је добила адекватан смештај и помоћ сходно постојећим могућностима. Четири породице ће се уселити у монтажне куће које се праве у Баташеву, једна породица је добила монтажну кућу у Раљи, некима је плаћен прикључак на струју, док су неки добили грађевински материјал да заврше започете објекте − каже Јовановић.

Уклањањем преосталих барака "отвара" се плато, тачније простор површине од преко хектара који ће ускоро добити нову намену. Наиме, на ту локацију ће бити премештен бувљак , али и привремена зелена пијаца .

− Намена нове локације ће бити робна пијаца, популарни бувљак који се сели из центра града, паркинг и привремена зелена пијаца која ће бити измештена док трају радови на изградњи нове зелене пијаце на постојећој локацији. Пројекат за робну пијацу се завршава тако да ће за око двадесетак дана бувљак бити пресељен како би се ослободио простор на месту садашњег бувљака за изградњу улица по већ усвојеном плану детаљне регулације − најавио је Јовановић.

Можда није сувишно поменути да рушењем "Напредових" барака нестаје један од последњих, својеврсних, "споменика" бивше СФРЈ у Младеновцу. Тада моћно грађевниско предузеће из Београда изградило је ове бараке давне 1982. године за смештај својих радника. У јеку грађевниске сезоне у овим баракама је боравило и преко 200 радника разних националности из целе бивше Југославије, а у баракама се "монтирало" и по четири кревета на спрат. Грађевинско предузеће "Напред" је у Младеновцу изградило доста стамбених зграда, обданиште као и неке од хала предузећа "Петар Драпшин".

Почетком деведестих дошла су нека ружна времена. Бараке су претворене у колективни центар кроз који је прошло стотине протераних породица које су срушене и попаљене домове оставиле по бившим републикама. Данас 2010. године, после скоро три деценије од изградње бараки, круг се затвара, а ова, само једна од типичних "српских прича", добија свој епилог.