Поводом сећања на сликара и вајара Михаила Миловановића, аутора споменика Српском ратнику у Младеновачком парку, данас је приређен пријем за госте из Миловановићевог родног Ужица, чланове Градског одбора потомака ратника "Мајор Коста Тодоровић".

Након полагања венаца на споменик Српском ратнику гости из Ужица у друштву Јасмина Чабрило из библиотеке "Деспот Стефан Лазаревић" посетили су и цркву Успенија пресвете Богородице у Младеновцу чији је иконостас такође Миловановићево дело.

Госте из Ужица, публицисте, историчаре и чланове друштва Потомака ратника 1912 - 1920. "Мајор Коста Тодоровић", примио је Дејан Чокић, председника градске општине Младеновац.

Миљка Пиљчевић, председница удружења потомака, захвалила се на пријему и добродошлици.

– Михаило је и ваш и наш. Ви сте њега уважавали као свога суграђанина и онда када његови име у Ужицу није ни помињано. Захваљујући њему ми смо успоставили сарадњу са вашим градом и вашом библиотеком. Желимо да успоставимо са вашом општинском организацијом потомака сарадњу, а наравно да нам је огромна жеља да успоставимо привредну, културну и спортску сарадњу Младеновца и Ужица – рекла је Пиљчевић и позвала председника општине на прославу Дана ослобођења Ужица у Првом светском рату.

Дејан Чокић, председник градске општине Младеновац, захвалио се удружењу на неговању традиције и сећања на чувеног вајара.

– То је од великог значаја, пре свега за вашег и нашег суграђанина Михаила Миловановића који је оставио дубок траг у историји наше општине својим радом на споменику Српском ратнику и иконостасу у Младеновачкој цркви. Важно је да то сећање пренесемо на будуће генерације како би знали колики је Миловановићев значај за наш град – реко је Чокић.

Михаило Миловановић (24. фебруар 1879. Гостиница, Ужице – новембар 1941. Ужице). Српски сликар, вајар и писац, један од оснивача Удружења ликовних уметника Србије, ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом светском рату, аутор чувених портрета српских војвода Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића Штурма, краља Петра И Карађорђевића и регента Александра Карађорђевића. Носилац је Албанске споменице и Ордена светог Саве.

На јавним скуповима почетком Другог светског рата залагао се за заједничку борбу партизана и четника против окупатора. Међутим, након слома Ужичке републике и повлачења, партизани су га убили 1941. године.  После рата је проглашен за енглеског шпијуна и народног непријатеља. Окружни суд у Ужицу, марта 2007. године рехабилитовао је Миловановића и укинуо конфискацију имовине.