Изложба "Кнежевски гроб у Великој Крсни код Младеновца", аутора Велибора Катића, синоћ је отворена свечаној сали "др Елси Инглис". Изложба ће трајати од 26. до 28. децембра.

Синоћна поставка је део пројекта "Изложба и каталог изложбе резултата заштитних археолошких ископавања гвозденодобске хумке на локацији Коњовац у Великој Крсни", суфинансираног из буџета Републике Србије - Министарства културе и информисања. У оквиру пројекта израђен је пратећи каталога који ће трајно бити доступан домаћој и страној јавности.

Ископавањима је истражен гроб трибалског племића са краја VI или почетка V века пре нове ере. Ово откриће је први налаз кнежевског гроба на територији Београда и у српском Подунављу из периода старијег гвозденог доба. Такође је и први налаз кнежевског гроба у Србији, који припада Трибалима, балканском народу забележеном од стране античких историчара.

Мирослав Лазић, рецензент изложбе, нагласио је да је овом изложбом показано да једна мала средина попут Младеновца може себи да приушти догађај на коме би му позавидели и они који претендују да буду у средишту културних догађаја.

– Археолошки значај изложбе је у сведочанству да баштинимо предео изузетног историјског значаја. Ово је изузетан археолошких налаз и спада у врсту најређих налаза којим располажемо у Србији. Овај налаз је трезор оних који су пре више од две и по хиљаде година били најмоћнији у својим племенским заједницама. Ако имамо мало маште неће нам бити тешко да замислимо како је изгледао поглавар окићен овим златним апликацијама, како је изгледао наоружан ножевима опточеним златом и шта је значио у том времену. Овде је живело моћно племе које је било кадро да се супростави моћним силама које су предводили Филип Други и његов син Александар Македонски – рекао је Лазић.

Велибор Катић, аутор изложбе и пратећег каталога, захвалио се свима који су учествовали у припреми овог пројекта.

– Овај рад је започео 2008. година ископавањима у Великој Крсни уз помоћ саме месне заједнице. Све стручне радове су изводиле колеге из Музеја Београда као и један број студената, а захвалио бих се на  сарадњи и Полицијској станици у Младеновцу. Потрудили смо се да Младеновац овим каталогом и изложбом постане препознатљив и на ширем простору, Балкана и Европе – рекао је Катић.

Дејан Чокић, председник градске општине Младеновац и руководилац пројекта, отворио је изложбу.

– Нећу претерати када кажем да, у цивилизацијском трајању и развоју, територија Младеновца има посебан значај за Србију, јер то потврђују вредна и атрактивна, археолошка налазишта, Винчанско насеље Јабланица, српски средњевековни градови у Ковачевцу, Дивичмеђ и Доња Ломница, и Баташево, као најстарије насеље раног неолита на територији Београда, старости око 6,5 хиљада година пре нове ере. То потврђују и изузетни средњевековни споменици, Спомен комплекс на месту смрти деспота Стефана Лазаревића у Црквинама и Манастирски комплекс Павловац у Кораћици и многи други.

Наведено културно богатство сведочи да је на овој територији, од времена праисторије, бујао живот, чији су видљиви трагови, до данас сачувани, постали археолошко благо Србије.

Стојимо на становишту да је реално могуће урадити брендирање општине, на темељима културних и туристичких обележја, што у доброј мери даје смер стратешком опредељењу даљег развоја општине. У том циљу Градска општина Младеновац је у току претходне две године поставила чак пет вредних скулптура и спомен обележја. У вези са тим напомињем да имамо и више осмишљених пројеката у области културе које смо спремни да суфинансирамо и у том смислу очекујемо подршку од Министарства културе и информисања, Музеја Града Београда и других релевантних фондова који подржавају пројекте намењене очувању културне баштине.

Користим прилику да се, као руководилац пројекта, захвалим на сарадњи целом пројектном тиму, да кажем да сам поносан при погледу на овај квалитетан каталог и успешно припремљену и реализовану изложбу "Трибалски кнежевски гроб из Велике Крсне код Младеновца" коју проглашавам отвореном – рекао је Чокић.