logo

Пољопривреда

Пламењаче поврћа

Пламењаче поврћа     Пламењача парадајза (Phytophthora infestans) − Пламењачу парадајза проузрокује паразитна гљива Phytophthora infestans. У кишним и влажним годинама може изазвати велике штете на парадајзу, као и на кромпиру. Осим што уништава лист, гљива напада и зелене плодове и оне у стадијуму зрења, који због тога труле. Почетни знаци болести прво се испољавају на листу, у виду крупних пега маслинасте боје. При високој влажности ваздуха, са доње стране листа ствара се беличаста превлака која представља органе за репродукцију гљиве. Оболело ткиво некротира, постаје мрко и врло брзо се суши. На зеленим плодовима болест се појављује у виду сиво-зеленкастих, воденастих пега, које се брзо шире, добијају сиво мрку боју и за неколико дана прекривају цео плод који лако отпада. Уколико се појаве симптоми болести употребити системичне фунгициде, са којима се зауставља ширење инфекције и обезбеђује трајнија заштита. Не препоручује се примена системичних фунгицида више од два пута.

Пламењача краставца (Pseudoperonospora cubensis) − Пламењача се код нас најчешће јавља на краставцу, али су су подложне нападу и диња, тиквица и лубеница. Појавом ове болести нарочито је угрожена производња корнишона у пострној сетви. Тада већ први листови могу бити заражени. Обољењу су подложне биљке гајене на отвореном пољу, али и у заштићеном простору. Интензитет болести зависи од дужине кишовитог периода и температуре ваздуха. Симптоми на листу су у виду светлозеленог мозаика. Развојем болести пеге постају жуте и јасно оивичене већим лисним нервима. У условима високе влажности, у оквиру пега, са наличја листа, долази до спорулације паразита у виду појаве сиве превлаке. Заражени део листа се суши, постаје крт и ломи се, често под утицајем јачег ветра или кише. Заражено лишће не опада, али је његова улога у исхрани биљке смањена што се одражава на принос који у случајевима јаке заразе потпуно изостаје. Плодови краставца обично нису заражени, али су кржљави и слабог квалитета. Заштита: У заштити краставца од пламењаче комбиновати агротехницке и хемијске мере, гајити толерантне и отпорне сорте и хибриде. Не може се изоставити употреба фунгицида која треба да буде превентивна. Препоручује се превентивна примена фунгицида Bravo, при производњи расада или пре расадивања. Овај препарат се примењује још једном после расађивања. У ово време се може применити и Folio Gold, чија се системницна компонента металаксил брзо усваја и системицно транспортује биљним соковима. У време интензивног пораста биљке, цветања и у поцетку формирања плодова примењује се Ridomil Gold MZ, Ridomil Gold Plus. У периоду зрења користи се Quadris, препарат са кратком каренцом

Пламењача салате (Bremia lactucae) − Од пламењаче је угрожена производња салате у свим фазама развоја биљака у свим циклусима гајења. Котиледони листови могу бити потпуно заражени и покривени беличастом превлаком од спора гљиве. На листу настају карактеристични симптоми у виду крупних, угластих пега, оивичених главним лисним нервима. Оне су у почетку хлоротичне, а потом пожуте и најзад добијају мркоцрвену боју. У условима влажног времена са доње стране листа, у оквиру пега, настаје превлака коју чине репродуктивне творевине гљиве. Гљива се одржава мицелијом или ооспорама у зараженим биљкама и биљним остацима. Заштита: Заштита салате од проузроковача пламењаче је доста специфична, јер се она рано користи за исхрану у свежем стању. Зато превентивним мерама и мерама заштите расада треба дати највећи значај. За гајење салате користити оцеђено земљиште, а сетву извршити тако да постоји веце растојање у реду и измеду редова, јер то омогућава боље проветравање. При гајењу у затвореном простору регулисати температуру и влажност, заливати тако да се на биљкама дуго не задржава вода, азот користити у минималним количинама, измеду две сетве уништити све биљне остатке. При гајењу у пољу придржавати се истих мера фитохигијене. Остатке салате дубоко заоравати, гајити салату у плодореду, умерено дубрити азотом. Код осетљивих сорти у условима повољним за развој паразита примењују се фунгицид, и то већ од момента образовања првог сталног листа. Препоручује се примена препарата Quadris, Ridomil Gold MZ, Bravo i Folio Gold.

Пламењача лука (Peronospora destructor) − У условима високе влажности и повећане топлоте на лишцу лука у пролеће уочава се прљаво сивољубичаста превлака, коју чине споре паразита. На местима инфекције лисно ткиво некротира, па настају краће или дуже пеге, које се шире од врха ка основи лишца. Оболело лишће вене, а касније се и суши. Мицелија из оболелог лишћа прелази у луковице и на унутрашњим љуспама јављају се загасите пеге, а у случају системичне заразе долази до трулежи читаве луковице.Први симптом у случају локалних инфекција су бледозелене или жуцкасте овалне или издужене пеге различите величине на вршном делу листа или дуж цветоносног стабла. У оквиру њих паразит спорилише, па се образује сивољубичаста превлака. Заражено ткиво некротира, на њему се насељавају и неки сапрофитини микроорганизми. Из листа патоген доспева и на врат главице, па су оне у складишту подложне нападу проузроковача трулежи. Заштита: За гајење осетљивих генотипова лукова користити оцедно земљиште, а сетву или садњу извршити тако да постоји веће растојање у реду и између редова, јер то омогућава боље проветравање. За садњу лука изабрати осунчане терене јер брже сушење листа смањује могућност инфекције. У гајењу лука не може се изоставити примена фунгицида против проузроковача пламењаце. Примењују се Bravo, Folio Gold, Ridomil Gold MZ, Ridomil Gold Plus, Quadris, уз обавезно додавање оквашивача.

Пламењача паприке (Phytophthora capsici) − Једна од најзначајнијих болести паприке али и парадајза, плавог патлиџана, краставца, лубенице, диње, тиквице и других биљака. Расад и младе биљке паприке бивају заражене у пределу кореновог врата, који некротира и оболеле биљке полежу. На одраслим биљкама симптоми се јављају на стаблу, лишћу и плодовима. Захваћене биљке нагло вену и суше се. Болест је прогресивна, оболеле биљке се не могу опоравити, нити се даљи развој болести може било чиме спречити. На лишћу се у почетку јављају ситне тамнозелене пеге, које се временом повећавају и суше. Плодови паприке такође могу бизи заражени, а патоген продире кроз петељку из зараженог стабла. ЗАШТИТА − Дезинфекција земљишта за производњу расада је обавезна мера.Изводи се прегријаном воденом паром, фумигантима или контактним фунгицидима. Пре расађивања сваку биљку треба залити раствором препарата на бази пропамокарб-хидрохлорида или металаксила-м.У случају да се болест јаче појави обољеле биљке треба почупати и спалити. Придржавати се плодореда.

ПРЕПОРУКА ПРЕПАРАТА ЗА ЗАШТИТУ ОД ПЛАМЕЊАЧА ПОВРЋА (Табела дата на слици )

ПСС Младеновац
Љиљана Крсмановић дипл.инг.

  • Датум креирања: .
Права коришћења: Градска општина Младеновац. ©2005-2023.
Контакт: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. 
Инфо центар ГО Младеновац: 011/7857-846
Техничка подршка: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.