Симптоми болести на кромпиру − Први симптоми се јављају на лишћу на месту остварене заразе после периода инкубације. Симптоми су у почетку у облику воденастих пега тамнозелене боје. Боја пега прелази у жуту, после чега се ткиво у оквиру пега суши односно некротира. Уколико се наставе повољни услови за развој болести, некроза лисног ткива се повећава све док не захвати целу лисну масу. Пеге су са наличја листа оивичене беличастим ореолом (мицелија, конидиофоре и конидије). Присуство беличастог ореола око обољелог и угинулог ткива је карактеристично за пламењачу. На стаблу се јављају тамне пеге које се међусобно спајају тако да читава стабљика буде захваћена болешћу. У условима веће влажности и умерених температура мицелија са конидиофорама и конидијама око некротираног ткива је уочљивија. Болест може да се прошири и захвати кртоле. На пресеку кртоле се уочава заражено ткиво у њеном површинском делу, дубине до око 15 мм. Боја обољелог ткива је црвенкасто мрка, рђастог изгледа. Уколико су услови повољни за развој болести код масовне инфекције где није примењена адекватна заштита и на време, болест захвата целу биљку и читав усев кромпира може бити уништен.

Сузбијање болести − Ради успешног сузбијања пламењаче, потребно је почетни инокулум држати на ниском нивоу колико је то могуће. Мере редукције почетног инокулума подразумевају следеће: производња и коришћење семенског кромпира без пламењаче; уклањање гомила избаченог кромпира из складишта односно њихово прекривање чвршћом фолијом; уништавање самониклих биљака кромпира; сузбијање пламењаче на другим биљкама као што је парадајз.

Merama u tehnologiji proizvodnje − Избегавање пламењаче на следећи начин: ранија садња; наклијавање садног материјала; коришћење ранијих сорти.

2. краћи период влажења листа на следећи начин − узгој кромпира на већем растојању врста; избегавање ђубрења високом дозом азота; избегавање узгоја кромпира у хладу или од ветра заштићеним местима; коришћење наводњавања у бразду; наводњавање у делу дана који не омогућава дуже задржавање воде на листу.

Прогноза појаве пламењаче, на бази праћења метеоролошких параметара потребних за развој гљиве P. infestans, инфекцију и развој болести, има изузетан значај за ефикасну заштиту. До сада је било правило да се почиње са заштитом од пламењаче кромпира у време када се лисна маса развије да се биљке суседних редови додирују (или како се каже када дође до склапања редова) и понавља се сваких 7 дана до 14 дана зависно од услова који поспешују развој болести. Појавом агресивнијих популација P. infestans то правило се мења. Почетак третирања, ако су услови за развој болести оптимални мора бити знатно раније, а време између два узастопна третмана краће.

Почетак третирања против пламењаче условљавају: Инфекциони притисак . Ако је зараза у региону слаба и нема ризика од заразе ооспорама, почетак третирања може бити каснији. Осетљивост сорте . Осетљивије сорте треба чешће тертитати него сорте са вишим нивоом отпорности. Развој биљака . Усев са бржим развојем чиме треба чешће третирати у односу на усев са споријим развојем надземне масе. Лишће које се касније развија је незаштићено. У време интезивног пораста надземне масе, чиме, препоручују се системични фунгициди. Временске прилике . У условима који поспешују развој пламењаче треба третирати чешће.

Хемијско сузбијање пламењаче се изводи третирањем усева фунгицидима за ту намену. Поред правилног избора препарата и момента третирања веома је важна и за успех заштите неопходна припремљеност и подешеност апликатора (прскалица), правилно, уједначено наношење препарата на површину лишћа, и потребна количина течности да би се препарат распоредио на целу лисну површину. Само превентивна апликација фунгицида може осигурати заштиту од заразе и тако спречити развој болести. Примена фунгицида мора бити у сагласности са прогнозом пламењаче: да се обави третман када постоји ризик од инфекције, односно да се не третира када нема ризика. Код нас су до сад регистровани бројни препарати на бази следећих фунгицида: metalaksil, bakarni oksihlorid, cineb, mankozeb, benalaksil, bakarni hidroksid, bakarni oksisulfat, bakarni sulfat, propineb, cimoksanil, oksadiksil, folpet, hlorotalonil, fentin acetat, maneb, fentin hidroksid, dimetomorf, azoksistrobin, fosetil Al, propamokarb, famoksadon i metiram.

Пламењача кромпира се сузбија превентивно! Шта то значи? То значи да фунгицид мора бити присутан на листу да не дође до инфекције...

ПСС Младеновац
Љиљана Крсмановић дипл.инг.