Да ли је упитник у наслову сувишан, да ли је Младеновац заиста градска општина једнака Врачару или Старом Граду, да ли Статут треба прилагођавати животу или живот Статуту, да ли смо се приближили или удаљили од Београд − на ова питања и многобројна питања наших суграђана у синоћној емисији "Дијалог" одговрао је први човек Младеновца, Бранислав Јовановић.

Поред незаобилазних и животних тема наше свакодневице, Јовановић је синоћ говорио и о атарским путевима, канализацији, улицама, водоводу, наплати и рачунима, Хамлетовској дилеми о избору између микрофона, воде или фудбала ... Преносимо делове из синоћње емисије.

КАМЕРАМА ПРОТИВ ПРИМИТИВАЦА ... − Због оних који бацају шут, земљу и ђубре, ми ћемо поред осветљења, на "Газели" поставити и камере. Срамота је да пола Србије гледа оно ругло због несавесних појединаца. Такође, почело се са чишћењем те зоне од отпада, на потезу од градског стадиона дуж "Газеле", где камиони утоварају шут и одвозе на градску депонију. Република Србија одобрава постављање жичане ограде да би спречили бацање ђубрета ноћу, а камере ће директно снимати оно што се дешава и знаћемо ко то ради. Исто важи и за пролаз у Баташеву, између великих и малих Граница, где људи користе тај део као депонију. Знам да није њихов посао и обавеза, али и житељи тог краја морају реаговати јер се ипак то налази поред њихових кућа јер да неко баца ђубре поред моје куће, верујте ми да бих реаговати − рекао је Јовановић.

РЕВИЗОР .... − Захтеви опозиција за ангажовањем екстерне ревизије буџета су увек били демагошки потез. Ипак, ја сам ове године предложио ангажовање спољње ревизије нашег пословања, Општинско веће је прихватило, Скуштина изгласала. Увек може јасно да се види где је сваки динар отишао и верујте да наша слуба која контролише потрошњу буџета сигурно неће исплатити нешто што буџетом није предвиђено. Ипак, иако је и то позамашан трошак, да би сви били задовољни, да би све било јавно, ревизор може да дође па нека прегледа папире и нека да своје мишљење.

КАКО ХИПЕР ПОСТАЈЕ МЕГА ... − Видите, што се тиче изградње мегамаркета преко пута Драпшинског Хотела, људи су кренули са идејом да се прави објекат од 50.000 квадрата и да смо ми били мало бржи они би ушли у тај пројекат. Међутим, због спорости у Младеновцу они су изгубили време, онда је стигла криза која је успорила све инвестиције и они су кренули у пројекат од 10.000 квадрата. Четири месеца је трајалао одобрење пројекта због измене техничке документације. Много људи се ангажвало да се то убрза, и Зоран Костић, Весна Ивић, Мира Симовић, сви смо настојали да пројекат уђе у Градску управу Београда. Онда је цела писарница Градске управе у Београду смењена да би то кренуло. Напокон су добили одобрење и сада се тренутно завршава пријава радова. Да би све то дошло до краја треба још месец дана − истакао је Јовановић.

СЕЛИДБА БУВЉАКА ... − План је да се ове године бувљак премести на место старих "Напредових" барака, а да на месту бувљака прође нова улица. Више пута сам писао градоначелнику Ђиласу и упознао га како његове службе раде. Чини ми се да те службе имају жељу да не реше проблем. Највећи апсурд и проблем око кога смо доста времена изгубили је управо око "Напредових" барака. Донатор нам поклања четири куће за избегличке породице из "Напредових" барака, а какви су тамо услови живота боље да нико не зна, наша обавеза је била да нађемо плац. Силни састанци су одржани по Београду да би се доказало да општина Младеновац не може да поклони плац за изградњу кућа. Коначно, у директном контакту са градоначелником смо дошли до таквог решења да се распише тендер где ћемо ми тим избегличким породицама дати паре да они на лицитацији откупе од нас земљиште. То је смешно. Паре даје град Београд, а ми купујемо плац од самих себе и то је био једини начин да градска администрација буде задовољна. И да није било добре воље градоначелника питање како би се то завршило. Твдрим и даље да је градоначелник окружен лошим људима.

КАСАРНЕ ЧЕКАЈУ .... − Пре пет година почела је прича око касарни "Сајмиште" и "Багремар" и после свих процена дошли смо до тога да нам сада Републичка дирекција за имовину каже − процена је стара, морате опет да идете у процедуру. Коначно стигне нова процена по којој то сада вреди 400 - 500 милиона динара, ја им кажем људи не купује то приватник него општина и нема разлога да се та цена мења. Позвао сам Министарство одбране и договорили смо се да се проблем реши, а не да стоји, да представља ругло, јер и "Сајмиште" и "Багремар" су ругло у центру града. Тако да у овом тренутку имамо процену, обезбеђена средства све је спремно и сада само папири путују међу администрцијама, и тако пет година...

ОПШТИНСКО ВЕЋЕ И ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА ... − Ни ја, ни Општинско веће нисмо задовољни нашим радом. Решавање многих проблема још нисмо ни покренули и све то иде сувише споро. Не могу да кажем да смо нас деветоро криви али покушаћемо да урадимо више. Што се тиче рада јавних предузећа, не рачунајући Туристичку организацију, Спортски центар је добио први пут доста новца у односу на прошле године. Иако смо пре годину и по дана покренули захтев да у складу са Статутом ова установа пређе под управу Града још нисмо добили одговор. Сада смо поднели захтев за реконструкцију стаклнених површина на Спортском центру јер копилит који је постављен може да падне и повреди некога. То мора хитно да се поправи али то је инвестиција од тридесетак милиона динара и то можемо само уз помоћ Скупштине града. ЈКП "Младеновац" мора да претрпи неке промене, пре свега делови који прелазе за Београд, а то је водовод и канализација који морају ући у систем "Макиш - Младеновац". Оно што остаје код нас морамо организовати на један сасвим други начин. Мислим пре свега на изношење смећа, одржавање зеленила и гробља. Улице могу и морају да буду чистије, али то изискује више камиона и више новца што опет повлачи цену кубика воде која је далеко испод економске.

НОВА РАДНА МЕСТА ... − Када сам постао председник општине било је доста разговора око доласка нових привредника и отварања нових погона, међутим, све је то стало, као пресечено. Можда смо и мо погрешили, мислим првенствено на одлуку да не купимо "Расадник", али то се из много разлога није догодило. То је била јединствена прилика да дођемо до индустријске зоне и земље коју би поклањали инвеститорима. Надам се да ће се прича опет "завртетити" када не само наша земља, већ и Европа изађе из кризе − нада се Јовановић.

ПАРЕ КОЈЕ "СПАВАЈУ" ... − Занимљив податак је да смо на састанку код градоначелника Ђиласа установили да три милијараде динара лежи на рачунима општинама. То су неке паре које општине држе орочене по банкама што је најгора могућа ствар која може да се деси − и човек са правом каже или ћете да потрошите новац или ћу да га узмем, исто бих урадио да сам на његовом месту, јер он да би радио по Београду диже кредите, а овамо стоји три милијарде. Новац постоји само треба да се преусмери. Ако општина Стари Град која сигурно има велики суфицит не може да потроши новац, неко мора да га преумсмери. Сви смо се залагали за то.

НАРКОМАНИЈА ... − Ако не критикујем рад полиције не значи да сам променио мишљење. Оно што сам рекао да ћу се трудити да решим је проблем наркоманије. У односу на оно што је било пре годину или две, сада се ради много другачије и сигурно ће се врло брзо видети резултати. На састанцима у општини је било много жустрих свађа око овога јер се ја залажем да се то мора много агресивније решавати. То је зло које се мора сасећи у самом почетку и ту нема милости према људима који се баве продајом наркотика.

ПРИОРИТЕТИ ... − Мој лични приоритет је борба против наркоманије. Оно што није за неку јавну причу је да су људи који се баве овим проблемом тражили времена да се то одради како треба. То је нешто што стоји изнад свега и сачекаћемо још мало да видимо шта се дешава. Што се тиче комуналног уређења, то је завршетак уређења центра града, нове улице, пијаце, наставак улице "Моме Стевановића". То је сигурно нешто што ће почети да се ради.

МИКРОФОН, ЛОПТА, ВОДА ... − Телевизија у којој сада седимо, знате и сами, много је пута затварана и много пута почињала са радом. Да је тешко стање у овој кући, то је тачно. Тешко је било од самог оснивања, било је проблема и са платама и са опремом. Ипак, оно што ми је драго, иако немамо камермана који нас снима, је да телевизија и даље постоји. Ту је и Радио. Лично мисли да ће постојати врло дуго. Има различитих мишљења, о гашењу, преласку на Студио Б или кабловском систему. Оно што треба да се уради је да се покрене више емисија и пружи људима више информација тако да схвате да је ова телевизија њихова свакодневица где ће моћи да поставе питања и добију одговоре. Онда би било и гледаности и било би и реклама. Исто је и са фудбалским клубом, много кошта, многи мисле да не треба да постоји али ако кажемо да ово није реално, да телевизија није реална, плашим се да неће бити добро. Имам одговор на лепше питање − да ли вода, микрофон или фудбал − Кад смо већ код воде, не могу да поверујем да је за град Београд проблем три милиона динара, али истина је прошле године ни један бунар није ископан у Младеновцу, а како ствари стоје неће ни ове године. Нико не може да ме убеди да је три милиона динара колико кошта бушење једног бунара за воду проблем за Скупштину града.

ЈОШ НЕ ИДЕМ КУЋИ ... − Мој посао је да решим проблем и зато сам и дошао на ово место, са жељом да се нешто уради и да буде боље него што јесте. Ако 100 људи у општини то не може да уради, онда могу да кажем да је пола вишак. Уколико председник општине треба да јури ко просипа земљу на "Газели", онда тај председник треба да иде кући. Мени се још не иде кући, али верујте ми да ће онај ко треба тај посао да ради сигурно пре мене отићи кући. Ако мртав пас данима стоји на улици поставља се питање шта ради комунална инспекција...