Културно спортска манифестација "Играле се делије" у организацији истоименог удружења, посвећена песнику Миодрагу Петровићу Сељанчици, одржана је у родном месту песника Великој Иванчи. 

Другу годину за редом, манифестација која се одржава у црквеној порти и школском дворишту у Великој Иванчи, окупља велики број Иванчана али и мештана околних села. У име једног од покровитеља манифестације, градске општине Младеновац, приредби су присуствовали Владан Глишић, председник градске општине Младеновац и чланови Већа, Зоран Јоцић, Гордана Димитријевић Бјеличић и Горан Спасојевић. 

Финални део турнира у малом фудбалу одржао се од 16.00 сати, а од 19.00 сати почео је богат културни програм у којем су наступила културно уметничка друштва "Милорад Петровић Сељанчица" из Велике Иванче, Клуб за старија лица, "Радост", "Радица Ранковић" из Лозовика и "Јанко Катић".Такође, наступили су и хорови "Благовести" и Клуб за старија лица, као и песници Ивана Милошевић, Мирјана Марковић и Влада Арсић. 

У храму Св. Димитрија, одржана је изложба икона Мирјане Ратковић, Јовице Ђикића, Сандре Николетић и Дејана Манделца као и изложба фотографија монаха Гаврила из манастира Павловац. 

Окупљене госте и учеснике, поздравио је Владан Глишић, председник градске општине Младеновац.

– Желео бих у име градске општине Младеновац да се захвалим организаторима ове лепе манифестације јер чувају сећање на Милорада Петровића Сељанчицу, нашег великог песника, учитеља и ратника који је годинама био неоправдано заборављен. 

Живео је са народом и делио његову судбину. Како то често бива са великим људима у нашој земљи, за свој рад никада није добио заслужено признање. Овај први прави младеновачки песник умро je напуштен од целог света. Сахрањен је на Топчидарском гробљу, о државном трошку без споменика.

Његове песме су постале толико популарне да живе и данас у народу, а он сам остао је заборављен.

Подизањем споменика Милораду Петровићу у нашем парку и одржавањем ове културно спортске манифестације у његовом родном селу и њему у част, надам се да исправљамо макар делић те велике неправде. Верујем да овог великог песника, родољуба и Младеновчанина коначно извлачимо из мрака заборава и постављамо на место које му у историји нашег града припада – рекао је Глишић.

Захваљујући ангажовању градске општине Младеновац и иницијативи и донацијама наших Срба из Канаде, као и ангажману појединаца и фирми из Младеновац, у градском парку у Младеновцу 12. јула 2013. године постављена је његова спомен биста чиме је делимично исправљена неправда према овом неправедно запостављеном, најпеванијем српском песнику.

Песник Милорад Петровић Сељанчица је рођен 1875. године у Великој Иванчи где је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Београду, а затим Учитељску школу у Алексинцу. У младости је стално носио шумадијску народну ношњу, а испод кошуље амајлију – платнени замотуљак са груменом земље из његове родне Иванче.

Радио је у већем броју сеоских основних школа. Учествовао је у Балканским ратовима, у бици на Куманову и опсади Једрена. Сећао се како су ратници после освајања Једрена причали како им је жао што опсаду Једрена нису искористили да продуже даље, све до Цариграда.

Учествовао је у Колубарској бици. Бугарске окупационе власти су га 1915. године протерале преко Мораве као празноскитајушчег. Живео је одвојен од жене и деце у Крушевцу и Београду.

Оболео је од туберкулозе. Заборављен од свих, умро је у беди и немаштини, као прави просјак. Према речима његове супруге Руже, 3. марта 1921. је рекао да ће умрети 17. априла, што се и догодило. Сахрањен је у Београду на Топчидерском гробљу о државном трошку, без споменика на његовом гробу. Његове најпознатије песме су: "Јесен стиже, дуњо моја", "Не лудуј, Лело, чуће те село", "Чини се, чини", "Све док је твога благог ока", "Играле се делије, на сред земље Србије"...