Годишњица хрватске војно-полицијске акције "Олуја"
Навршава се 21 година од хрватске војно-полицијске акције "Олуја", у којој је из својих домова протерано 250.000 крајишких Срба. Бежећи у колони дугој десетине километара преко Босне и Херцеговине ка Србији, живот је изгубило 1.856 цивила, а 836 се и даље води као нестало - наводи се у саопштењу Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије.
Из Комесаријата обавештавају грађане да ће помен жртвама бити одржан 5. августа 2016. у 11 сати у Цркви светог Марка, након чега ће се поворка упутити ка Центру "Сава" у Новом Београду, где је планирана меморијална академија под називом "И Срби су жртве", уз учешће високих државних званичника.
Од почетка ратова на просторима СФРЈ 1991. године, у Србији је уточиште потражило 610.000 Срба из Хрватске и БиХ, од којих данас статус избеглице из Хрватске има још око 20.000.
Иако је прошло више од две деценије, бројни покушаји успостављања климе поверења у региону нису дали много резултата. Хрватска ће 4. август славити као дан победе, док ће Срби палити свеће оплакујући жртве и тугујући за изгубљеним домовима.
Повратак Срба у Крајину је спорадичан, а хрватска држава чини све да се он никад и не деси, непрестано стварајући тензије и распирујући национализам. О томе најбоље сведоче недавна рехабилитација кардинала Алојзија Степинца, укидање десетогодишње казне за убиство српских цивила Бранимиру Главашу, подизање споменика Мири Барешићу, усташком атентатору на југословенског амбасадора у Стокхолму Владимира Роловића, проусташке провокације у Србу током обележавања дана Устанка у Хрватској, као и провокације приликом обележавања 75. годишњице усташких злочина у цркви Рођења пресвете Богородице у Глини.
Комесаријат за избеглице и миграције изражава забринутост што се и ове године уочи обележавања "Олује" у Хрватској води интензива антисрпска пропаганда, велича усташтво и тако ствара атмосфера која враћа регион у деведесете.
Са Републиком Хрватском и даље постоји више нерешених питања веома важних за избегличку популацију: није обновљена уништена имовина, није враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима, Република Хрватска ниje спрoвeлa Устaвни зaкoн o прaвимa нaциoнaлних мaњинa кojим сe Србимa гaрaнтуje прoпoрциoнaлнa зaступљeнoст и зaпoшљaвaњe у oргaнимa држaвнe упрaвe, пoлициjи, прaвoсуђу и другим jaвним институциjaмa, нису исплаћене пензије, динарска и девизна штедња... Из оваквих поступака се јасно види да су избеглице усмерене искључиво на интеграцију у Републици Србији, јер је процес повратка скоро заустављен.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије се захваљује међународним организацијама, билатералним донаторима и Делегацији Европске уније у Србији на свим уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације и затварање колективних центара, али напомињемо да се не смеју заборавити нерешена отворена питања која отежавају постизање трајних решења за избегличку популацију.
Република Србија сматра да наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији има висок приоритет, као и остале активности које воде решавању избегличких проблема. У том смислу очекујемо даљу подршку међународне заједнице. Република Србија је спремна на сарадњу и наставиће да испуњава све своје обавезе.
- Датум креирања: .