Поводом 1. децембра Светског дана борбе против АИДС – а, чланови и волонетри младеновачког "Црвеног крста", Космајског извиђачког одреда и Дома здравља делили су данас промотивни материјал испред општине Младеновац. Акцију којом се информишу грађани о овој болести подржала је Градска општина Младеновац.

Зоран Милетић, доктор стоматологије и члан Општинског већа задужен за здравство, био је данас испред општине заједно са волонтерима и активистима младеновачких организација. Акција поделе флајера трајала је око сат и по, након чега се наставила у сали биоскопа где је одржано предавање, пројекција филма и наградна изложба ликовних радова на ову тему.

– Данас нам је циљ да се грађани боље упознају са овом болешћу. Наравно, један дан за овако важну ствар није довољан, али постоје установе које стално раде на едукацији. Младеновачки Дом здравља и њихово Саветовалиште за младе раде предавања по школама, а и ученици се позивају да дођу. Генерално, мислим да је омладина доста добро упозната са овом болешћу, док старија популација врло мало зна, или скоро ништа не зна о овој теми.
Ово је болест 21. века и проћи ће још дуго времена док се на пронађе лек. Сигурно да је најзначајнији социјални аспект болести јер оболели од ХИВ – а су изоловани, одбачени, а према њима владају предрасуде баш због необавештености. Ти људи су са нама, они су реалност и треба да живе са нама и око нас, будите сигурни да када уђете у београдски аутобус бар двоје људи су ХИВ – позитивни – каже Милетић и додаје да и у нашој општини има случајева ХИВ – позитивних особа као и у другим срединама.

Према подацима ЈАЗАС – а у Србији је од 1985. закључно са 20.11. 2007. године званично регистровано 2178 ХИВ позитивних особа, од којих је 1381 особа (63%) већ оболела од АИДС-а (сиде), док је 917 особа умрло од АИДС-а (66% свих оболелих) Доминира груписање регистрованих ХИВ позитивних особа (89%) на територији централне Србије, и то углавном на подручју града Београда (77%), који као и свака метропола има више заступљено ризично понашање, али и највећи број тестирања се обави управо у Београду.

Премда је епидемиолошка ситуација у Србији уобичајена, оно што забрињава је пораст сексулног преноса ХИВ-а регистрован међу оболелим од АИДС-а, нарочито изражен у последњих десетак година (са 15% 1991. на 51% 2005.), уз истовремени пад оболелих међу интравенским корисницима дроге (са 72% 1991. на 18% 2006).Овај тренд је још израженији међу новооткривеним особама зараженим ХИВ-ом.

Током 2007. године, закључно са 20.11.2007. године, у Републици Србији је новорегистровано 75 ХИВ позитивних особа, 29 особа оболелих од АИДС-а и 12 особе умрлих од АИДС-а, док су регистроване и 4 особе умрле са ХИВ-ом. Од 75 новооткривених особа инфицираних ХИВ-ом 46 (61%) је из Београда, а 10 (13%) је са територије Војводине.

Регистровано је скоро седмоструко више мушкараца (65 мушкарца према 10 жена). Већина новооткривених особа заражених ХИВ-ом пријављених током 2007. године припада узрасту 20-49 година (68 особа односно 91%), при чему је свака трећа особа узраста 20-29 година (29 особа односно 39%).

Што се тиче начина трансмисије 53 ХИВ инфекција је пренешено незаштићеним сексуалним односом (71% односно 82% од свих инфекција код којих је пријављен начин заражавања), од чега 29 сексуалним контактом међу мушкарцима.

У истом периоду регистровано је 11 особа инфицираних ХИВ-ом (15%) међу интравенским корисницима дроге, док за 10 особа (13%) није пријављен начин преноса ХИВ-а. Такође, 22 особе (29%) је свој ХИВ статус сазнало тек у терминалном стадијуму инфекције, односно у тренутку клинички манифестног АИДС-а, а с друге стране регистровано је 37 (49%) носилаца анти-ХИВ антитела без симптома.

Иако се од 2002. године региструје континуиран пад откривања позитивог ХИВ статуса у тренутку оболевања од АИДС-а (56%), вероватно као резултат веће доступности и континуиране промоције бесплатног саветовања и добровољног тестирања на ХИВ у већем делу Србије, још увек је висок проценат особа које не знају да су заражене ХИВ-ом пре развоја знака и симптома АИДС-а. Од 12 особа умрлих од АИДС-а једно лице је са територије Војводине, а 8 (67%) из Београда. Регистровано је 8 мушкараца умрлих од АИДС-а (однос полова 2 : 1), док је највећи број умрлих регистрован у узрасту 30-49 година (9 особа тј. 75%). Такође, највећи број умрлих је регистрован међу особама које су ХИВ стекле незаштићеним сексуалним контактом (5 особа односно 42%), а троје умрлих (25%) је регистровано у популацији интравенских корисника дроге.

Такође, од 1997. године се региструје и континуиран пад броја умрлих, тако да се од 2002. године региструје просечно око 26 умрлих од АИДС-а на годишњем нивоу. Пад оболевања и умирања од АИДС-а највероватније је резултат примене комбиноване, високо активне антиретровирусне терапије (HAART) која је од 1997. године доступна и бесплатна и код нас.