Зоран Костић, садашњи члан Градског већа града Београда и доскорашњи председник општине Младеновац у два мандата (2000. – 2008.) гостовао је јуче у емисји "Дијалог" ТВ Младеновац. Поред неизбежних питања грађана о асфалтирању и изградњи улица, Костић је говорио и о функционисању градске власти, новом Статуту, односу са садашњим руководством општине. Преносимо делове из синоћњег разговора.

Да ли се променио ваш поглед са нове функције на проблеме младеновачке општине ?

– Па, генерално, да. Зато што сам током претходних осам година колико сам био председник општине Младеновац, имао визуру на град Београд у оном старом режиму поделе на приградске и градске. Сада као члан Градског већа иако без фиксног задужења, најчешће сам задужен за ствари које се тичу општина, и у прилици сам да обиђем целу територију Града, а нарочито оно што су се некада звале приградске општине. Тако да сам видео на лицу места да су у претходном периоду досадашње приградске општине биле на различитом нивоу развоја. Данас, постоји велика разлика између Обреновца, Лазаревца и Младеновца као једне групе и са друге стране Сопота, Барајева, Гроцке и Сурчина. Голим оком се види разлика у инфраструкурним објектима, пре свега по локалној путној мрежи. Ово није само моје мишљење, али Младеновац има далеко најбољу путну мрежу од свих тих општина, чак и од рецимо Вождовца и Палилуле.

Да ли је нови Стаут града заживео. Грађани нису баш убеђени да је то заживело како треба ?

– Наравно, зависи од очекивања. Ако је неко очекивао да ће од јануара од када је град преузео надлежност све бити сјајно, то је нереално. У свему постоје објективне околности и субјективне слабости. Морам да кажем да постоје разлике између очекивања и онога што се испуњава, а као пример узећу урбанизам. Та област је доживела промену пре свега код досадашњих пиградских општина. Секретаријат за урбнизама је ту затекао прилично разнолику слику. Обреновац, Лазаревац и Младеновац су општине које имају Генералне планове и Планове детаљне регулације, а ове четири приградске немају ништа, и онда се поставља питање како ће се уопште издавати дозволе за градњу јер не постоји плански основ зато је Секретаријат је покренуо иницијативу за израду тих докумената. Зато су ове три општине на чекању јер у Младеновцу, ако се не варам, од јануара није издата ни једна дозвола па се поставља питање да ли је за то крив Статут Београда. Пошто су у Секретаријату одређени људи који ће се бавити досадашњим приградским општинама, очекујем да ће се од следеће недеље ствар покренути, а уколико и даље будемо имали блокаде онда ћемо видети да ли су то људи који су спремни за овај посао. Најважније за грађане Младеновца је да је сада Београд изворно надлежан за оне ствари за које смо ми из општина често "молили" да се обезбеде средства. Сада не постоји потреба да се мимо општинксог буџета траже средства из града, већ је довољно да се доставе спискови приоритета.

Република тражи да се самње средства Београду, помињу се разне цифре, колико ће Младеновац да трпи због тога ?

– Градоначелник је јасно рекао да се Град Београд неће понашати према својим општинама као што се Република понаша према Београду. Са те стране немате разлога да бринете. Очекујем да ће та цифра бити нешто изнад пет милијарди динара што је наравно велика сума. Упркос томе град ће водити рачуна да се умањи само оно што је неопходно. Што се тиче Младеновца моја очекивања су да ће посао на комасацији у сливу Милатовице за који је намењено око 60 милиона динара морати да сачека наредну годину. Такође, буџетом је предвиђено да се одвоји око 30 милиона динара за санацију надвожњака што почиње ових дана и то неће бити сигурно дирано.

На последњој скупштини један од највећих проблема је било враћање земљишта у Петкајском крају. Чланови Комисије за враћање земљишта кажу да трпе претње, шта ће бити од тога ?

– Што се тиче тог посла, 18 година касније се показује да то и баш није рађено како треба. Конкретно, када сам као председник општине приметио да постоје проблеми у раду те Комисије. У првом мандату обраћао ми се велики број грађана за захтевом да се реше њихови предмети. Многи од њих су ми рекли да њихова одузета парцела још увек постоји и да је обрађује неко други, а да они не могу да уђу у посед. У међувремену су се променили председници Комисија јер је она у једном тренутку била блокирана уз образложење да чланови не желе да раде јер нису стимулисани. Затим смо као Скупштина, предвидели буџетом средства за њихов рад и то је била прилично велика цифра, те је та Комисија почела да ради као плаћена. Онда је изгледало да ће тај посао коначно да се заврши. Међутим, показало се да то није тако. Онда смо опет променили председника, сада је то судија окружног суда у Београду, и сада имамо ситуацију да Комисија нема кворум за рад. Бранисалв Јовановић, председник општине, као што је рекао долази до сазнања да му поједини чланови Комисије кажу да не могу да дођу јер трпе велике притиске. То је нешто што је потпуно очекивано. Виши судови су наложили да се поједини предмети врате на почетак, односно да се решења ставе ван снаге. Онда смо дошли у ситуацију да садашња Комисија мора да стави ван снаге нешто што је претходна донела, а што би довело до тога да се некоме врати земљиште уз пут чиме би се дотични ускратио за велики новац.

Ко за то треба да одговара ?

– Да сам знао тада и да знам сада ја не бих подносио кривичну пријаву против Н.Н извршиоца. Јасно је да има посла за истражне органе, али тај предмет још није стигао до истраге већ, колико знам, још увек стоји у тужилаштву у Лазаревцу.

Много има улица где нису решени имовинско – правни односи што представља проблем приликом изградње и асфалтирања ?

– Дирекција за изградњу Београда ради мало детаљније и поступније и људи нису навикли на то. Значи, прво мора да се реши имовина. Нема више асфалтирања на "о рук", и на обећање да ће бити плаћено власнику па се на крају заврши на суду. Град ради потпуно другачије.

Ваш колега из Градског већа, Мирослав Чучковић, је обилазио општине, између осталог и нашу, и говорило се о ставрању индустријских зона. Међутим, за Младеновац нема интересовања упркос добром гео положају ?

– Да ли је реално очекивати да неки инвеститор дође и купи земљиште у Младеновацу само зато што је оно јефтиније него у другим деловима Београда. Не. Важи правило да новац сам нађе свој пут, у смислу да онај ко има новац и жели да ради, добро промислити где жели да почне производњу. Наш посао као локалне самоуправе је да им пружимо услове. У Младеновацу је за неку индустријску производњу на располагању гас, одличан пут до Београда, железница и царинска испостава. Међутим, недостаје нешто друго, а то неће нико од инвестиора да вам каже јер чува за себе. Као председник општине причао сам са једним чувеним произвођачем кафе који је тражио локацију за фабрику. Понудио сам им све постојеће услове али они су тражили да 500 метара у окружењу фабрике не сме да буде ни један индустријски објекат што је неизводиво. Једини начин је да дођете на ливаду али ту немате гас, воду итд. Та бајка о наводним инвеститорима и шанси за развој је погрешна. Причао сам то и када сам био председник општине и причам и сада. Младеновац има неке друге шансе, а то схвата и све више Београђана. Младеновац треба да буде предграђе у којем се јефтино и квалитетно живи, а да се на посао одлази тамо где посла има. Дакле наше шансе су у очувању природне средине и услова живота, туризма, као и пољопривреда где имате шансу да продате све што произведете.

Каква је ваша сарадња са садашњим општинским руковством у Младеновцу ?

– На тим честим састанцима где се окупе свих 17 општина, колико год се трудио да избегнем причу о нашој општини, сви ми кажу да сам болећив према Младеновацу. Већина људи који сада воде општину су сарађивали са мном у претходном мандату тако да је и то разлог да сарадња буде одлична. Е, сада да ли је баш увек одлична и да ли су резултати одлични морате да питате и њих. У неким ситуацијама нисам задовољан када не послушају савет који им дам. Рецимо, око приоритета за асфалатирање улица. Када је Дирекција за путеве тражила од наше општине своје приоритете, они су то послали Дирекције али не и мени. Онда су ме временом питали шта је са овом улицом итд. Рекао сам да не знам јер нисам ни био упознат са тим приоритетима. Навео сам то као пример где људи од мене траже да се ангажујем и више него што би требало, они заборављају да моја помоћ зависи од тога колико ми они омогуће око чега се треба ангажовати. Трудим се да својим искуством и тренутним положајем на којем се налазим помогнем Младеновацу у што већој мери, али да бих ја помогао Младеновцу морају и они да мало помогну мени.

Пројекат изградње зелене пијаце који је започет за време вашег мандата предвидео је да се сви привремени објекти сруше. Пре два дана сми имали случај око рушења објекта зем. задруге "Слога". Директорка тврди да је објекат уцртан у катастар, а са друге стране он се третирао као привремен ?

– Оног тренутка када је СО Младеновац донела План детаљне регулације зелене пијаце било је јасно да ни један од тих објеката неће моћи ту да остане. То је било јасно и задрузи "Слога", која има ту привремни објекат. Ова задруга има просторије и на другим локацијама, тржном центру, Међулужју итд. Ако неко мисли да је СО Младеновац погрешила што је доношењем Плана предвидела да се добије и уреди потпуно нови центар града. Сигуран сам да је општина доношењем Плана урадила праву ствар и да ће цео тај комплекс добити потпуно нови и уређен изглед. То што корисници привремених објеката не желе са тим да се помире није разлог да се кочи развој овог града. Ја сам у претходном мандату, могу слободно да кажем, и здравље уложио да се тај пројекат донесе и помоћи ћу и сада да се реализује.

Што се тиче расељавање Рома из Београда, прича се да ће 20 породица доћи у младеновачку општину. Да ли има реалних основа за то, и где ће бити смештени ?

– А да ли се прича којих 20 породица ће доћи ? Да ли су то људи који су раније имали пребивалиште у Младеновцу или су то људи, рецимо, из Ћуприја. Град Београд је имао проблем великог прилива становништва. Ако мислите да ће у Младеновац доћи неко ко је раније живео у Ћуприји или неком другом граду, или чак депортоване са запада, варате се. Када је град стао на становништве да је таква политика државе неприхватљива и када се кренуло у расељавање нехигијенских насеља започета је политика које предвиђа да се контејнерска насеља обезбеђују само за људе који имају пребивалиште на територији града Београда. Нема говора да ће неко ко је из неког другог града у Србији дошао у Београд, доћи у Младеновац.