Посету Дејана Чокића, председника градске општине Младеновац, граду Јерусалиму искористили смо да попричамо о утисцима које је донео са овог путовања, јединственог искуства за сваког верника.

Иако током дводневне посете не можете видети све што овај древни град на Блиском истоку нуди, Чокић каже да је сам улазак у Јерусалим непоновљиво искуство за сваког верника. Прво искуство са престоницом Израела доживљавате приликом уласка у ову земљу.

–  На самом аеродрому су јаке мере безбедности и морате да се наоружате стрпљењем пошто читава процедура прегледа дуго траје. Улице су пуне, па иако се на сваком кораку осећа тензија између Израела и Палестинаца и упркос великом броју туриста и верника који свакодневно посећују овај град организација је беспрекорна. Од православних народа највише долазе Руси, а обреде највише одржавају грчки свештеници. Посетиоца има доста, у групи са којом сам ја ишао било је 100 Руса и 18 Срба. Иначе, дневно из Анталије са само једног аеродрома за Тел Авив лети преко 400 Руса, а недељно око 30 наших држављана посети Израел.

Заиста је вредно видети место које окупља хришћане из целог света, а то ће бити нарочито занимљиво следеће године када се обележава 1700 година од Миланског едикта којим је хришћанство признато за религију и када је заустављен прогон хришћана.

Такође, био сам у палестинском делу града који је одвојен зидом, а иначе Палестинаца има два и по милиона док Израелаца има пет и по милиона. Било је занимљиво доживети како фунционише један подељени град. Оно што пада у очи је да Палестина има своју полицију, док војску немају.

Овај град има изузетан значај за три велике религије, јудаизам, хришћанство и ислам. За нас хришћане Јерусалим је свети град где је Исус Христос мучен, разапет и васкрсао. Имао сам прилику да посетим место рођења Исуса Христа, место васкрсења, брдо Голготу где је био разапет, Зид Плача...

Два дана је мало да видите све што вас интересује али најачи утисак на мене је оставила Црква Васкрсења Христовог. Ту цркву подигнуту на месту Христовог васкрсења нико није успео током векова освајања да уништи.

Чак и када су османлијске трупе ушле у цркву из четири рупе изашли су ројеви пчела. Интерсантно је да је улаз у цркву заправо мали прорез у зиду, направљен тако да освајачи не би могли коњима да уђу унутра.

 

 

Све у свему, ово је за мене било велико искуство и лични доживљај.

Мени се указала прилика да остварим своју жељу и посетим Јеруслим.

Искрено, волео бих да једног дана живимо у земљи где ће сваки верник моћи себи да приушти да бар једном у животу посети овај град – каже Чокић.