Поводом сећања на сликара и вајара Михаила Миловановића, аутора споменика Српском ратнику у младеновачком парку, данас је у свечаној сали "др Елзи Инглис" приређен пријем за госте из Миловановићевог родног Ужица.

Госте из Ужица, публицисте, историчаре и чланове друштва Потомака ратника 1912 - 1920. "Мајор Коста Тодоровић", примили су Јасминка Прокић, помоћник председника општине и Јасмина Чабрило, директор библиотеке "Деспот Стефан Лазаревић". Након полагања венаца на споменик Српском ратнику посећена је црква Успенија пресвете Богородице у Младеновцу чији је иконостас такође Миловановићево дело.

– Веома смо срећни да је по овако лепом дану ваша група дошла у Младеновац и да ћете имати задовољство да кроз традиционалну маршуту пропратите све знаменитости Младеновца. Посебно бих поздравила све представнике града Ужица и чланове друштва Потомака ратника 1912 - 1920. "Мајор Коста Тодоровић" и да вам пожелим леп провод и едукацију у нашем граду – рекла је Прокићева.

Миљка Пиљчевић, председница удружења потомака, захвалила се на пријему и добродошлици. Она је рекла да удружење већ четврти пут долази у Младеновац, поводом сликара и вајара Михаила Миловановића који је мост који спаја Младеновац и Ужице.

– Михаило је и најпознатији сликар Врховне српске команде. Захваљујем се вашој општини што негујете успомену на вашег и нашег Михаила Миловановића. Желимо да успоставимо са вашом општинском организацијом потомака сарадњу, а наравно да нам је огромна жеља да успоставимо привредну и културну сарадњу Младеновца и Ужица. Користим прилику да позовем делегацију ваше општине да дођете 28. новембра када одајемо пошту сликару Михаилу Миловановићу. Бићете срдачни гости, нама и нашем градоначелнику – рекла је Пиљчевић.

Јасмина Чабрило, директор библиотеке "Деспот Стефан Лазаревић", подсетила је на значај и траг који је Миловановић оставио у нашем граду.

– Ове године је 85 година од како је откривен споменик Српском ратнику у Младеновцу. Најзначајније културне споменике изградили су људи својим прилозима. Тако је и позван Михаило Миловановић да на специфичан начин прикаже српског ратника кроз лик војника који је тада био на одсуству и послужио као модел вајару. После великог задовољства након откривања споменика, Михаило је ангажован да направи олтар цркве Успенија пресвете Богородице у Младеновцу. Ми данас имамо и улицу која носи његово име, а преко пута цркве се налази и кућа у којој је три године живела породица Миловановић – рекла је Чабрило и позвала госте на наставак успешне културне сарадње.

Сећање на Михаила

Михаило Миловановић (24. фебруар 1879. Гостиница, Ужице – новембар 1941. Ужице). Српски сликар, вајар и писац, један од оснивача Удружења ликовних уметника Србије, ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом светском рату, аутор чувених портрета српских војвода Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића Штурма, краља Петра И Карађорђевића и регента Александра Карађорђевића.

После каменорезачког заната од кога је одустао и годину дана проведених на усавршавању у школи Антона Ажбеа у Минхену, 1905. године Миловановић је у Минхену постао студент Академије лепих (ликовних) уметности, прво код професора Лудвига Хертериха, а потом у класи његовог наследника Хуга фон Хабермана. Миловановић је дипломирао 1909.године на ликовној Академији у Минхену, а у земљу се вратио на почетку Балканских ратова 1912. као добровољац. Почетак I светског рата је дочекао на усавршавању у Прагу, био ухапшен и после бекства из прашког затвора, преко Немачке, Пољске, Украјине, Црног мора и Румуније, стигао је да се прикључи на ратишту својој Дринској дивизији и са српском војском преживео њену голготу.
Израдио је споменике архимандриту рачанског манастира и кнезу Соколске нахије Хаџи Мелентију у манастиру Рача, команданту Златиборског комитског одреда мајору Кости Тодоровићу у Сребреници (који су порушиле усташе у Другом светском рату),

српским ратницима у Младеновцу (оскрнављен 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба), споменик на Крфу погинулим војницима Дринске дивизије, мермерни иконостас у православној цркви у Младеновцу (1926-1929). Његово сликарство карактерише преплитање реализма, симболизма и импресионизма, у динамичком процесу сталних преображаја и потраге за препознатљивим изразом, лакоћа прилагођавања различитим формама, уз постојано уверење да је народна традиција и извор и исходиште уметничког подухвата.
Написао је роман Лендина воденица, штампан више од пола века после његове насилне смрти. Носилац је Албанске споменице и Ордена светог Саве.

Комунисти су га стрељали у Ужицу крајем новембра 1941, под оптужбом да је енглески шпијун. Михаило Миловановић је одлично говорио немачки језик, а са оцем ратног команданта Ужица Штокхаузена студирао је сликарство у Минхену. Захваљујући томе, првих дана рата спасао је већи број људи, а међу њима и неколико чланова Комунистичке партије. На јавним скуповима залагао се за заједничку борбу партизана и четника против окупатора. Међутим, након слома Ужичке републике и повлачења, партизани су га убили 1941. године. После рата је проглашен за енглеског шпијуна и народног непријатеља. После Другог светског рата и социјалистичке револуције деценијама је био под велом ћутања - и кад су му слике излагане, име аутора није помињано. Прећутале су га и све енциклопедије, укључујући и Ликовну енциклопедију.

Окружни суд у Ужицу марта 2007. године рехабилитовао је Миловановића и укинуо конфискацију имовине.